Тамбура се развила из жичаног инструмента познатог већ у старој култури Месопотамије и Египта. Слика инструмента дугог врата и малог, крушколиког корпуса нашла се урезана у камену из III века пре нове ере. У Теби и Египту су сачувани ликовни споменици о претечама тамбуре, где они овај инструмент називају лутња. Овакве лутње касније срећемо код Грка и Римљана.

У развитку лутње, разликујемо два типа кратковрату (копњасту) и дуговрату.
Од кратковрате лутње, коју су Арапи донели, развила се у Шпанији гитара, а у Италији мандолина. Од дуговрате лутње, коју су Турци донели на Балкан, развија се код нас тамбура, код Бугара пандора, у Украјни бандура, у Русији балалајка и домра.

Први историјски документи о тамбури на нашим просторима датирају из 1551. године од путописца Николаја, пратиоца француског конзула на путу за Турску.

Турски етномузиколог Махмуд Р. Газимихала, говори о томе да је једна врста дуговратих тамбура, саз био познат пре доласка Турака на наше просторе, негде око IX века. Каснија сведочења француског путописца Пулета, који је путовао кроз Босну за Дубровник 1658. године, говоре да у овим крајевима постоји музички инструмент који зову тамбурица, а личи на „дрвену ципелу наших сељака“. „ Држак је дугачак три аршина, а нешто шири од два прста. На њему су утакнуте само три међене жице у које се удара палцем“.

Иако постоје разна мишљења о пореклу назива тамбура, порекло назива  није са сигурношћу утврђено. Сматра се да назив тамбура потиче из персијског језика где реч „Тн“ значи жица. Касније налазимо још две речи денбар – персијски и тамбур – арапски. Стари Грци су у својој митологији имали музу Пандору, која је држала инструмент са жицама, на коме је окидањем жица прстима добијала звук. Овакав инструмент се некада у нашим јужним крајевима звао пандора, пандзора или пажора и служио је између осталог и за дозивање народа на скуп, па је и позивар који се служио пандором, називан пандур.

Постоје многи називи за тамбуру, а неки од њих су: бодлук, баглама, саз, ћителија, шаргија, чунгар, чингр, чингрија, чангури, базук, карадузен, седефли тамбура, који су орјенталног порекла, затим самица, дангубица, бисерница, цика, чандркалица, бугарија, двотелник, тротелник, тиквара и друга, која су нашег порекла. 

Тамбура је од једноставног инструмента, временом еволуирала у прави концертни, оркестарски инструмент. Ми данас у тамбурашком оркестру имамо склоп инструмената који чине један широк музички спектар.

У ову групу тамбура спадају: бисерница, брач, человић, бугарија и берде. Данас се u пракси најчешће сусрећемо са називима романског порекла: прим, терц-прим, бас прим, терц-бас прим, чело, контра и бас. Ови називи нам указују на то да се ради о оркестарким типовима инструмената, јер они означавају функцију инструмента у оркестру.

Према општеприхваћеној класификацији музичких инструмената коју су сачинили и 1914. године објавили Erich Maria von Hornbostel и Curt Sachs у раду “Systematik der Musikinstrumente”, сви кордофони инструменти типа дуговрате лутње су означени индексним бројем 321.32 са потподелом на дуговрате лутње посудастог трупа 321.321 (бисерница-прим) и дуговрате лутње са ормарићем 321.322 (брач-бас прим, тамбурашко чело, контра). ©tamburica.org©

Тамбура спада у групу сложених кордофоних инструмената. Кордофоне инструменте делимо на једноставне и сложене. Код једноставних кордофоних инструмената резонатор је пљосната даска која je правоугла (цитре), или трапезног облика (канун, цимбал – оплекељ). Жице су разапете по дужини, а број жица је различит. Сложене кордофоне инструменте делимо у две групе. У прву спадају они који имају претежно овални корпус – резонатор, дужи или краћи врат (трзачки - разне врсте тамбура,гудачки – гусле, ћемане, лијерица и др.), а у другу групу спадају они инструменти код којих су жице разапете у оквир (тип харфе).

Тамбура се састоји из три основна дела: трупа, врата и главе. Труп (корпус, кутлача, копаница, резонантна кутија) је издубљен и прекривен танком даском – гласњачом од меког дрвета (јеловина, чамовина, смрека). У новије време труп се не издубљује већ се лепи од танких савијених дасака. На горњи део гласњаче се ставља комад тврдог дрвета (орах, ебановина), како се пером (трзалицом) не би оштетила гласњача. На гласњачи се буши један већи или више мањих отвора (рупица), који служе за излазак тона, а зову се одушке или јаснице. На гласњачи се налази кобилица која омогућава несметано треперење жица. Кобилица на горњој страни има онолико зареза, колико има и жица. На доњем делу трупа, налазе се 4 – 5 метална клина, који служе за запињање жица, а зову се још и дугмета, копче.

Врат (хватаљка, држач, грифбрет) је дугачак, конусног облика, засечен са горње стране. На тој, засеченој страни, ставља се танка даска од тврдог дрвета (орах, ебановина) – гриф платна, а на гриф платни се попреко укуцавају прагови (пречнице, пердета). На средини врата се на II, V, VIII и IX пољу уграђују од седефа ознаке у разним облицима (дугме, мала лира, ромб...) и оне служе да би се свирач лакше снашао приликом свирања. Први праг се прави од тврдог дрвета или кости и на њему се праве зарези за жице. Он се зове коњић или чешаљ.

Глава (чивијиште) се налази на крају врата и мало је повучена у назад. Гради се у облику лире, полулире или пужа. Прави се од истог дрвета као и врат (из једног комада), а може бити и насађена на врат. На глави се буше 4 – 5 рупа у које се стављају чивије за затезање жица. Чивије су се раније правиле од тврдог дрвета, а данас се на главу уграђује фабрички механизам од метала који има 4 – 5 металних чивија.

Сви тамбурашки инструменти су темперовани и штимују се помоћу штимера или неког стабилно темперованог музичког инструмента.

Тон се на тамбури добија треперењем жица уз помоћ пера. Перо се прави од рога, пластике или коже. Пером од рога се свира прим, бас-прим, чело и контра. За свирање контре може се користити пластична – гитарска трзалица. За бегеш се користи кожно или пластично перо. ©tamburica.org©

Обзиром на то да се тамбура дуго година развијала на овим просторима, већином је уткана у традиционалну и народну музику, и коришћена за извођење традиционалне музике са ових простора. Временом је од једноставног инструмента еволуирала у прави концертни, оркестарски инструмент на коме се данас поред традиционалне музике, изводе најразличитији музички правци као сто су џипси, џез, свинг, поп, рок и класична музика. На овој страници можете чути како то звучи кад тамбуре свирају традиционалну, класичну ,рок, џез, и поп музику. ©tamburica.org©

  • Традиционална музика: Јаника Балаж - Суботичко коло
  • Класична музика: Тамбурица 5 – Мађaрска игра бр. 5 ( Johannes Brahms )
  • Поп: Група РАВНИЦА – Englishman In New York ( Sting )
  • Рок: The Đerdan's – Sweet Child of Mine ( Guns N' Roses )
  • Рок/Фолк: The Đerdan's – I Shot the Sheriff ( Bob Marley )
  • Свинг: Група РАВНИЦА – André ( Sanseverino )
  • Џипси: Група РАВНИЦА – Ma Dza Nikhaj (Vera Bílá)
  • Џез: Квартет Корона - Шпанија